Došla sam na Tajland i ono što se sledeće desilo ostaviće vas bez daha!

Ovaj naslov se desi kada pokušam da naučim nešto od modernih medija iz Srbije. 🙂

Elem, da, na Tajlandu sam odlučila da ću probati razne stavari koje nisam ranije. Jedno od tih je bila da jašem slona. Moram priznati da je iskustvo odlično ali zbog moralnih razloga to više nikada neću ponoviti. Ti jadni slonovi su toliko istrenirani da više nisu životinje nego roboti koji šetaju jednom istom rutom svaki dan po ko zna koliko puta. A zašto? U većini slučajeva da bi se neki turista razonodio i slikao za FB.

Jedan deo puta sam sedela u sedištu na slonovim leđima a drugi deo sam sedela slonu na vratu. Neopisiva je razlika. Dok ste u sedištu, neprirodno je, ljuljate se, strašno je. Pogotovo kada slon ide nizbrdo. Ali kada sam mu sedela na vratu, nekako sam se stopila i kretala sa njim, noge su mi bile iza njegovih ušiju i kada smo prolazili kroz neko granje, on bi ih savio i tako pokrio moje noge da se ne ogrebem. Ne samo da mi je bilo lakše kada sam mu sedela na vratu, nego sam se lepše osećala, kao da sam mu prijatelj jer sam u direktnom kontaktu sa njim. Onako kada ga jašete na stolici pozadi je baš nekako uvredljivo.

Ti slonovi imaju dobru negu, hranu i sve uslove koji su im potrebni, ali verujem da nisu srećni. Zato sam ja, kada sam već stigla tamo i kada sam platila turu, odlučila da to uradim ali da pružim slonu maksimalno ljubavi. Pitala sam kako se zove, mazila sam ga tokom vožnje, čak sam mu i pevala. Da, pevala sam slonu i verujem da ga je to bar malo zabavilo.

Napravila sam kratak video kako biste kroz njega iskusili kako to izgelda biti na slonu i nadam se da će vas odvratiti od toga da probate. Ako već budete želeli da probate, tražite da sedite direktno na slonu a ne na stolici pozadi. Dok gledate video, zapitajte se da li vas neko jaše svaki dan i za uzvrat vam daje sigurnost po pitanju hrane i uslova života a vi i pored svega toga niste srećni… 🙂